Apr 19, 2012

Decenija za nezaborav


TREĆI ŠAMPIONSKI PEHAR: Željko Bulatović, kormilar Crvene zvezde FOTO: Nenad Negovanović

Kada deceniju rada u jednom klubu okrunite titulom, onda se može reći i da ste srećan čovek. Dan posle osvajanja trofeja, baš tako je zvučao i Željko Bulatović (48), prvi trener novog šampiona Srbije, odbojkaša Crvene zvezde.Bio je u rodnom Kraljevu, gde se, prvi put posle dva i po meseca, ponovo video sa svojim najdražim, suprugom Vericom i mlađim sinom Vukašinom.
– Osvanuo je divan dan! – pesnički je bio raspoložen legendarni „Žeks”, koji je za poslednjih deset godina, koliko je na klupi Crvene zvezde, osvojio šest domaćih trofeja, od čega su tri šampionske titule.
– Od osam – tri, malo li je?! – aludira Bulatović na činjenicu da su crveno beli u svojoj istoriji prikačili osmu zvezdicu.
– Sada šalu na stranu, presrećan sam, ponosan na igrače, njima je bilo najteže, oni su sve to junački izneli. Kad samo pomislim na to koliko imaju godina i da su najmlađa ekipa u Ligi, a da su tako zrelo igrali. Svaka im čast i reći ću, pa kako god zvučalo, igrali smo najbolju odbojku ove sezone!
Uvek ste u prvi plan isticali igrače, nikada sebe, a i sada je situacija ista. Koliko je vama zapravo bilo teško?
– U plej of sam ušao nekako spokojan, u smislu da smo imali odličnu ligašku sezonu i da smo izborili plasman u Evropu. Ipak, kako je doigravanje odmicalo, a pred mečeve protiv Partizana, bio sam svestan da možemo dosta, ali i da ćemo morati puno znoja da prolijemo na putu do finala.
Ispostavilo se da je ta polufinalna serija protiv Partizana bila odlučujuća.
– Da, niko se sada ne seća da smo gubili 2:0 u mečevima i da je u petom setu treće utakmice bilo 13:12 za Partizan, a da smo na 13:13 imali jednu čudesnu zaštitu u odbrani, te da je Stoilović u narednoj akciji otpucao blok aut, koji nas je vratio u život.
Usledio je potpun preokret protiv crno belih i onda finalna serija protiv Vojvodine, koja je suprotno svim predviđanjima bila prilično nezanimljiva.
– Rekao bih da su momci sa poslednje dve pobede protiv Partizana stekli neko neverovatno samopouzdanje, a da su finalne utakmice, naročito onu prvu, odigrali kao da imaju bezbroj tako važnih utakmica u nogama i rukama. Ne bih ulazio u priču o kvalitetu igre Vojvodine, koja se očigledno iscrpela u završnici Kupa i polufinalnoj seriji protiv Radničkog, ali bih dodao da su, kao i uvek, bili veliki rival.
Izuzimajući Milana Ćelića i libera Vujića, svi ostali članovi startne sedmorke rođeni 1990. godine i kasnije. Zvezda sada ima ekipu za još najmanje dve sezone?
– To je još jedna pozitivna stvar na sve ovo što se dogodilo. Zvezda u ovom trenutku ima kompletnu ekipu za narednu sezonu, jer je valjda samo Mihajlu Pajiću istekao ugovor. Ima tu i nekoliko sjajnih mladih igrača iz juniorskog pogona, ali i nekoliko onih sa kojima se pregovara. Izazov Lige šampiona je veliki i siguran sam da će Crvena zvezda sa ovom ekipom, dostojno braniti čast srpske klupske odbojke u narednoj sezoni – kaže Bulatović.
Na kraju razgovora zamolili smo Željka da se seti početaka u Crvenoj zvezdi. Kako je uopšte došlo do saradnje između tadašnjeg trenera Partizana i Crvene zvezde?
– Kad bolje razmislim najveći krivci su Aleksandar Boričić, Dejan Brđović i Zoran Terzić. Prvo su se Boričić i Brđović dogovorili da mene angažuju, a prethodno su je postignut sporazum sa Zoranom Terzićem da ostane na kormilu ženske ekipe. Nakon što sam prihvatio ponudu od tadašnjeg direktora Brđovića, posle razgovora u Kraljevu, počela je naša saradnja. Ispostavilo se na kraju da je sve bilo dobro, jer smo i Terzić i ja sa seniorskim ekipama osvojili po tri šampionske titule – podsetio je Bulatović.

Bravo za Nika, Acu, Protu…

Presrećan je Željko i zbog svojih najbližih saradnika, Duška Nikolića, Aleksandra Počekovića i Nebojše Protića. Ovu titulu je posvetio i njima.
– Sa Acom sam tu od mojih početaka u Zvezdi, Nik je sjajan momak i pravi čovek za Zvezdinu trenersku budućnost, a Prota je celu sezonu živeo na relaciji Beograd–Novi Sad i pripremao skautinge za momke, koji su to znali da cene – kaže Bulatović.
Nije šef struke zaboravio ni čelne ljude kluba, koji su dali bezrezervnu podršku u završnici sezone:
– Hvala i njima i svim našim navijačima, koji su nas bodrili u ovoj sezoni.

Linkovi

image image image image image image

Brojač

get web tracker

ODBOJKAŠKI KLUB NAJBOLJI

1972.1997. 2002. 2003. 2004. 2008. 2011. 2012.

Mediji